Finansije i Osiguranje - Srbija

Mali broj zajmova sa čijom se otplatom kasni

Kašnjenje u izmirivanju obaveza ili bankarskim rečnikom rečeno docnja predstavlja dospele nenaplaćene obaveze duže od 15 dana kod pravnih lica i preduzetnika, a kod fizičkih lica to je kašnjenje duže od 60 dana. Udruženje banaka nije, međutim, saopštilo koliki je to procenat ukupnih dužnika, odnosno kredita. Njihov podatak odnosi se na masu kredita u otplati od 3.446 milijardi dinara, koliko su dugovali stanovništvo, preduzetnici i pravna lica poslednjeg dana marta. Prema tom pokazatelju, učešće docnje u dugu ukupnih bankarskih kredita je 2,9 odsto.

Tako posmatrano, kašnjenja u otplati su na izrazito niskom nivou, jer su poređenja radi na kraju 2015. godine iznosila 18,6 odsto.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da su domaća privreda i finansijski sektor danas znatno otporniji nego što su bili pre desetak i više godina. U pretpandemijskim godinama sprovedene su brojne aktivnosti radi jačanja regulatornog okvira i rešavanja pitanja problematičnih kredita na trajnoj i održivoj osnovi. Brojnim merama NBS obezbeđeno je da ni nakon isteka mera podrške sektoru privrede donetih tokom pandemije i u uslovima rasta referentnih kamatnih stopa kvalitet aktive banaka ne bude pogoršan.

U centralnoj banci navode da je učešće problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima na kraju decembra 2023. godine iznosilo svega oko tri odsto, što je blizu istorijskog minimuma, a za skoro čitav procentni poen niže od pretpandemijskog nivoa. Pokazatelj problematičnih kredita privrede na kraju decembra 2023. godine iznosio je 2,6 odsto, pri čemu je, poređenja radi, pre desetak godina učešće problematičnih kredita u ovom segmentu iznosilo i preko 20 odsto, a najveći problem je bio u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, gde je svako četvrto, odnosno svako drugo potraživanje bilo problematično.

Danas u ovim ključnim privrednim granama to učešće iznosi manje od tri odsto. Učešće problematičnih kredita kod sektora stanovništva od 4,3 odsto u decembru 2023. godine u najvećoj meri je uzrokovano konzervativnijim pristupom banaka pri utvrđivanju kriterijuma za ulazak u status problematičnih kredita dužnika.